Ја имам таленат (1)
Добар дан, или добро вече, како год, зовем се Пера Перић(*) и долазим из...у ствари одавде сам, немам потребу да долазим, пошто сам већ ту, одавно...Пријавио сам се за овај Ваш шоу, пошто знам да имам таленат. Нећу Вам ништа певати или играти, не умем да радим стој на рукама и пијем воду истовремено...Немам дресираног питона ни парапсихолошке моћи. (Један од чланова жирија већ се спрема да базује...) Видео сам да Вам се више допадају ретки и неуобичајени таленти код кандидата (...онај члан одустаје од базовања, али полако, као да се још увек двоуми...) па сам решио, ако ми допустите, да Вам покажем мој таленат, верујем да је интересантан.
(*) Право име и презиме није познато ни редакцији, то је ирелевантно...
Имам само један мали проблем. Не знам баш најбоље како да Вам прикажем то, пошто је мој таленат део мене самог ( жири ? шта овај хоће, гунђају... ). У ствари, ја овакав какав сам, ја сам таленат. Да. ( жири га прекида, пошто и публика почиње да се мешкољи... "Перо хоћете ли нам ви рећи нешто конкретно?" )
Мој таленат је да мислим својом главом! ( из публике испаде пар неповезаних звиждука...) И сем тога, због свог талента ја сам стално и свугде у проблему. Али не бих да вас замарам својим проблемима, пошто Ви од мене очекујете да Вам демонстрирам свој таленат. Можда би било најлакше да Ви мене нешто питате, а ја Вам одговорим, тако што ћу мислити својом главом, и рећи Вам одговор. Како да то проверите, у томе је фора. Како да будете сигурни да сам за одговор применио свој таленат...( публика почиње све гласније да негодује и тражи од жирија да одстране овог кандидата, а чланови жирија се међусобно згледају пошто ни сами не знају шта да раде са њим...)
Размишљао сам које би то питање било, за које би Вам ја дао одговор, али такав да се ви уверите да је резултат мог талента. Можда да ме питате нешто...( жири је већ у нелагоди и осећа да треба да прекине читаву ситуацију..."Перо, ваша је прича интересантна, хммм, али овај Шоу ипак има нека своја очекивања од кандидата...како да Вам кажем, тај Ваш таленат мора бити нешто опипљиво, па видели сте претходне кандидате"...публика, у знак подршке жирију спонтано почиње да тапше ). Можда ме питате, на пример, да ли сам ја нормалан? ( у том у публици почиње гласан смех, са више страна, и некако читава атмосфера поче да бива мало веселија и опуштенија ). Ето, питање је једноставно, а и мој одговор има само три опције-да, не и не знам. Одговор "не" вероватно, после мог представљања би по Вама био једини исправан, одговор "не знам" би био симпатичан али тај одговор и не показује да имам неки таленат, зар не. Једини одговор за који Ви верујете да је нетачан, то је одговор "да" ( хмммм...поче да влада тишина... ).
Ако ја одговорим на Ваше питање, да ли сам ја нормалан, са "да", имаћете пред собом некога ко за себе, поред свега и упркос свему ( београдска филхармонија :) ) хладнокрвно тврди да је нормалан. Тако нешто овде одавно познаници не мисле, једни о другима, а камоли незнанци. Сем тога, није поштено да ја за себе мислим да нисам нормалан, и то само зато што мислим својом главом...( жири: "Чекајте, чекајте...дајте и да ми нешто кажемо...ево, који је ваш одговор?" )
У том тренутку се и Пера мало жецнуо и замислио. Као да му је кроз главу прошао читав низ ситуација у којима је мислио својом главом и сходно томе и реаговао. Као да се сетио тренутка када је изгубио посао, викао на комшију што пљује по ходнику зграде, свађао се код сина на родитељском зато што је мали кажњен јединицом а да и није био тај дан у школи, сетио се ТВа који је престао да гледа, радија и новина које више не конзумира, сетио се свих својих пријатеља које је због нечега критиковао, па сад више и нема пријатеље...
Подигао је главу, рекао: "Мој одговор је ДА", окренуо се пут излаза са бине и нехајно одмахнуо руком...Жири, као да им је лакнуло, мада је публика спонтано затражила да се Пера врати на бину...
Пре него што је напустио бину, само се још једном, једва зачуло "ДА" док је наилазио следећи кандидат.
