...На ушћу двеју река, испод Авале...
Вест бр.1:
"...
Iako po Zakonu o socijalnoj zaštiti sociolog ne bi ni mogao da obavlja ovu funkciju, moćnici su već stekli dobro iskustvo u kršenju zakona, i ne samo ovog. Pored penzije koju redovno prima, tu je i te kako dobra plata, a i procenat od projekata koje nevladine organizacije realizuju preko njene ustanove. Ova super baba je iskoristila svu svoju moć, pa je tako pozapošljavala svoje rođake i prijatelje, iako nijedan od njih nema nikakve veze sa socijalnom zaštitom...."
Вест бр.2
"...
..."
Тотално је небитно која је вест прва а која друга по реду, могу и да замене места. Није овде питање о редоследу, као "кокошка или јаје". Овде је трик у "...а ја ћу се бавити...". Врхунски! Човек аболирао сам себе, у једној реченици. Сем "прања" руку, применом футура другог, "продужава" се позиција моћи, власти...Стварно је гадан тај осећај, бррр.
Нема наде, дефинитивно. У друштву у ком можеш бити "сам свој мајстор", постављати и растављати сто, кад ти сам решиш...Нема. Ако те није било срамота да поставиш "прљаве" тањире, што их сад "разбијаш", да би те "фамилија" волела? Одговорност. Чаробна реч, лек за Србију...Србију у Европи, свету, где год и како год...Поздрав уз песму "нема лека апотека...".
Шта још има? Да повезујемо вести даље? Или да наговарамо децу да не иду преко? Каман...





