Четвртак, Јануар 26, 2012

Партократија-владавина овнова


Партократија.

Navodno demokratsko uređenje u kome se prava vlast ne nalazi u institucijama države već u rukama političkih partija. Iako u demokratiji uvek neka stranka ima većinu u vlasti, pravu partokratiju karakteriše činjenica da tu vlast niko ne može da kontroliše jer i svaki šraf u kontrolnom mehanizmu čine partijski ljudi. Sinonim: Srbija

Институције државе? Власт? Контрола?

Мислим да постоји велика жеља код мојих савременика да разумеју, а понеки и да објасне шта се у овој земљи дешава. По мени, свако стање, па и оно тренутно, затечено стање, само је природна последица претходних дешавања. Што је боља анализа претходног, времена, јаснија је слика садашњости. Питање постаје реалност, вештина, интерес онога који анализира, а и онога ко "наручује" анализу.

Читам такве анализе. Последња је била у Блицу. Готово да је све речено. Међутим, одмах се нуде рецепти и решења, а да нема помена шта је уопште довело до ситуације, за коју су сви у стању да се згражавају, оцрњују и мраче. Тако да и "лекови" који се нуде, гађају насумично, па ако погоде, добро је, ако не, па ником ништа, али бар смо пробали. Мислим да је такав облик неодговорности врхунски продукт саме Партократије, и показује свест креатора друштвеног живота, дешавања и померања. Неки би рекли да је и та неодговорност проистекла из неког "домаћег васпитања", понашање понето из сопствене куће. Можда.

Избегавање да се суочимо са реалним чињеницама, само указује на општу незрелост. Још горе, примена разноразних "рецепата" и гутање "експерименталних лекова" показује да смо потпуно трансформисани у такозване инстант потрошаче, скуп људи који нема времена ни за шта што му је наводно јако важно, а све хоће сад и одмах.

И поменути чланак, у коме има доста "погодака у мету" (тако ми је и привукао пажњу) избегава да јасно обележи суштину узрока. Партије, које су навизиране, само су привид. Њих све чине људи, креатори програма, платформи и шта ти ја знам. Свака партија, бар код нас, по дефиницији мора да има лидера-овна "пробијача", намагнетисаног за привлачење бирача, миљеника медија. Лидер око себе има "свиту" поданика, а они се распореде у више нивоа. Сваки степен ближе газди, значи више привилегија, могућности да се "минули крвави рад" и жртвовање компензује. То је чувени пирамидални систем, само не по узору на Египатске пирамиде, не. Оне су ту више хиљада година, непомичне, саграђене од милиона камених блокова, готово истог облика и димензија, исте врсте камена. Систем код ког скоро и није битно који камени блок се налази на ком месту, колико су сви исти и подређени једном циљу. Они најнижи блокови носе највише терета, али су зато најзаштићенији од сунца, ветра. Они највиши, само треба да покажу смер.

А како је то у српском пирамидалном систему. Врх партије? Па има их два. Како? Лепо, један је видљив, експониран, по мугућству благоглагољив, други се никад не види. Тај је неки "спонзор", "тајкун", финансијер, све оно чије интересе партија де факто заступа и треба да спроведе, тако да све остане исто, само да се његова финансијска и друга "имовина" повећа или бар заштити. Осим ових невидљивих, постоје и други облици прикривеног деловања неких центара моћи. Понеке партије, потекле из прилично сумњивих по питању финансирања, невладиних организација постоје и даље, чују се и виде. Очито да њихови спонзори и даље финансирају, готово је несумњиво да су то ино-спонзори, па опстајање њихових партија показује да они још имају одавде шта да покупе, посао није још завршен.

Ово би биле "двоглаве" партије, или аждаје. Има и једноглавих, вероватно, али пажљивим посматрањем понашања њихових "овнова" види се јасно да су те партије у функцији ових двоглавих, па како која се "удала". Нема ту много високих математика, зарад простих "отпадака" од колача власти, готово мрвица, стављају се у службу неки пензионери, неки покрети, неки синдикати, неке партије којима је сво чланство у једној општини, у најбољем случају у једном граду.

Вратио бих се на "пирамидално устројство" партија. Врх, или врхови, стоје на нижим нивоима. Само врх се "види" и "чује". Ови испод, што носе врх, толико су у ствари беспризорни и безначајни, да нико живи и не зна да они постоје. А постоје. Њихов "квалитет", онај људски квалитет, стављен у функцију врха, очито да ни то не постоји. Постоји климоглав, када је врх ту, и када он прича. Врх није ту да слуша, већ да износи своје планове, идеје, визије, кадровска решења, а остали нивои пирамиде, као некад они кучићи-играчке који су стајали на задњој полици аутомобила, са покреном главом, па кад ауто наиђе на рупу, а они климају. За разлику од Египатских пирамида, овде је сваки нижи слој много гори и слабијег квалитета од претходног. Па како то да не тону? Како да се не распадну? Неће се распасти, пошто је систем двоглав, она друга глава је ту да води рачуна о томе да се та пирамида не распадне, или распадне на крају крајева, али он о томе одлучи, када, како ће се обавити распад. Просто, ако има логике.

Као што наше друштво има неограничен таленат да обесмисли неки систем или значајну категорију, тако и овај, само нама својствен, систем партија сада почиње да надраста самога себе. Неки експонирани врхови, временом проведеним на власти, почели су да верују да им онај врх "из сенке" више и не треба. Па почну да се "копрцају" и "шарају" наоколо, с једином жељом и потребом да се лични интереси очувају, можда понекад и остави неки "траг" у времену, да су били "нешто". Ево и примера: "Zato i imamo situaciju da se ukrug vrte jedni te isti lideri, uključujući i mene".

Узгред буди речено, ја никог од својих пријатеља не знам, а да је члан неке странке? Тек понекад, чујем за неког, преко неког, да се учланио у неку партију, нормално да би био неки инспектор, или директор неког вртића. А све више чујем да је неко "скинут" однекуд пошто није био "члан", а није хтео ни да се учлани. Остао човек свој, али постао беспослен.

Кажу, завладала је партократија. Као, извршена је потпуна "депрофесионализација". Све неке тешке, дугачке речи, али нигде нема суштине ствари. И све је то, као пало с Марса, као да и нема везе с нама. Чему то дистанцирање? Зашто се ламентира над судбином младих људи у Србији, што им се отворено не каже шта се дешава?

Све чешће чујем флоскулу: "Ми извозимо памет". Цврц, ми је не извозимо, него поклањамо, пошто нема готово никакве користи од тога, осим за те младе људе (ако успеју да се снађу) онај ко извози. Кул, даривање је знак великодушности. Дарује се, онда када прелива, кипи, а ми мора да смо бесконачно великодушни, пошто дарујемо у време опште наше беде. Знам пуно случајева, где људи који су дубоко у пензији имају неки посао и раде. Немам ништа против тога да пензионери раде, али у нашем случају то је класична злоупотреба ситуације. Ти пензионери су дошли да раде тај посао прво зати што су послодавцима "јефтинији", раде за мање пара него што би неки млади човек радио. Пад цене иде и из тога да се пензионер ангажује по "магловитим" правилима-хонорари, уговори и слично, а и сама чињеница да већ прима пензију, спушта ниво ове апанаже са стране. А учинак? Е то већ иде мало теже. Ту долази до изражаја ауторитет година, седе госе и искуства, где нема питања о учинку. И тако, форма је задовољена, позиција попуњена, све изгледа у реду, а у суштини ништа није нормално. Тако се праве тимови, са 2-3 пензионера и једним активним човеком, који "запушава" све рупе и празне ходове чланова тима, практично ради и њихов посао. И ту би као сви требали да буду сретни и задовољни? Посао трпи, пошто нема адекватног рада, онај "млади" трпи пошто вуче још њих на грбачи? Зашто? Похлепа? Не мора ни то да значи, често и ти пензионери парама које зараде помажу своју незапослену, или беспослену децу. Плаћају разне "рачуне" из своје сопствене младости. Правили су размажену децу, па сад морају да финансирају тај свој пропуст. Шта би било кад би се донео закон, по коме пензионер не може истовремено да ради и да прима пензију? Мора да изабере. Људска права му нису ограничена, али примања јесу. И тако да послодавац који ангажује пензионера плаћа дупло више дажбина него да ангажује некога коме је по природи ствари тај посао најбоље поверити? Колико би се радних места одједном "отворило" у Србији? Има ли нека анализа тога. Мали корак за почетак.

Или рецимо, професори. Раде по школама, на факултетима. Има професора који своје студенте никад нису ни видели, чак ни на испиту. Немају времена, морају да одраде "послове" које су добили "приватно", замољени су да "помогну" на пројектима. Читави тимови професора буду понекад ангажовани "на важним државним пројектима" као нека врста контроле, саветовања и слично. А у ствари, све се своди на "утеривање пара". Тако да професори нити раде са ђацима, нити врше те контроле и саветовања, све се своди на формално, у најбољем случају. О тим "пословима" ретко да има неких писаних трагова, увек се нађе "најбољи модел" по коме се они ангажују. А не ретко, ти екстра послови отворе читав низ нових могућности да се још више заради, на протежирању ("кога ти ја пошаљем, тај је најјачи", и сл.). За то време ђаци дрежде, заказују им испите недељом, увече у 7-8 сати ("једини тад има слободна сала", ха), и свима као лепо. А ништа није лепо. Деца виде шта и како се овде ради, и свесни су да имају јако мало избора, а што је најстрашније ни један тај избор им не зависи од тога што уче. Један је избор да се учлане у неку партију, за то им школа апсолутно не треба, или да се запуте преко, где је већи проблем пара за одлазак и почетак, чекање "добре воље" неког чиновника из неке амбасаде и сплета околности по којима такав профил "њима тамо" треба, него да се нека школа заврши. А зашто се не пропише да професори морају да раде свој посао? Не могу да "тезгаре". Ако хоће да тезгаре, нека оду с факултета, запосле се тамо где је "тезга" и направе места онима који хоће да раде као професори. 

Мислим да би са пар пажљивих потеза врло брзо и лако могло да се уради оно што маса њих декларативно истиче, а то је више радних места и запошљавање. Србија је, као, у фази "либералног капитализма". Није него. Србија је у фази транзиције. Ма јок, то су само ублажавања чињенице, да је Србија у фази благе анархије. Рафинирани облик безвлашћа, које није тотално, али дозирано таман толико да траје. Тоне, али контролисано. Није "анархија" прејака реч, па овде може и да се деси убиство, пљачка, отимачина, а да се све релативизује ако "оде предалеко". Да се ублажи, прикрије, да се развуче да траје док не постане неважно и бесмислено. Земља је продата, у поседу је пар људи. Продата је и будућност земље, не само кроз задуживања код страних банака и фондова. Продата је кроз младе људе који одлазе, без трунке идеје да се некад врате. од те трансакције продаје, корист има пар "овнова" што видљивих, што невидљивих.

Веровало се да је пети октобар био промена на боље. У првом тренутку, периоду након тог преноса власти, и било је тако. Потом је убијен премијер. Одстрељен, као зец. Па су се појавили неки, што су много плакали, зато што је убијен премијер. Данас је све очигледније да међу њима има и оних који су плакали на силу. Земља се уситнила, локалима су завладали мали локални богови. Све поче да личи на античку грчу, где се све вртело око града. Град је био држава. Толико је све постало неозбиљно, да се дешавало да се не зна ко је коме на ком нивоу власт, а ко опозиција. То траје и даље. Сада се премијер који је већ убијен, поново убија, против свих закона природе. У Србији се сва енергија троши на одвраћање пажње од суштине, од проблема. Такав енергетски биланс доживљава своју перфекцију, а само неколицина се стварно греје. Остали су своје место нашли у причи "Благо сиромашних" од Габријеле д'Анунцио. Он тамо каже "Опсена је благо сиромашних".

Јесмо сиромашни. Духовно, културно, неписмени смо. Све остало што смо, неморални, непоштени, покварени, чак и зли, без образа и части, све проистекне из неписмености и некултуре, сиромаштва духа, незнања и непоштовања знања. 

Иду опет неки избори. Овнови ће да се забаљају, на рачун неписмености сопствене нације. И сви које знам, кажу исту ствар: "За кога? Сви су исти, нема ту никакве промене...". Па изгледа да је и она енергија, што је помињана раније у тексту, дошла до пред крај. 

И стално се питам, да ли Европа, то оличење свега "доборг" и "вредног" има благу представу о томе какво је ово друштво, које 'оће-неће у свом колу? Наравно, јасно је да Европа "игра" неку своју игру, да је то 'оће-неће само маска зарад неких других циљева. Али ризике које наше друштво "носи", а спремно је сваког тренутка да их распрши свуда око себе, не верујем да су схватили озбиљно.

Још ко зна колико времена мора протећи, да би овде сутра стварно било боље од јуче. Овде се "боље" осваја борбом генерација. Само писменија генерација има шансе. Најгоре су власти које подстичу заглупљивање сопственог друштва, ускраћивањем образовања и нових сазнања. Најбоље власти промовишу знање, учење, образовање, ширину видика и слободу мисли. А најбољи у најбољима то не крију. Најгори и јесу најгори, зато што су спремни и да убију најбоље.

Очито је да овде влада безнађе. Није лепо што се ни једна власт тога не стиди. Лепо јој је у партократији. Пирамида, а нема везе са Египтом, масонима и слично. Децо, ваша кућа је продата, не морате око тога много да се цимате. Гледајте шта ћете и како ћете. Учите, читајте убијајте се од конзумирања знања. Будите посвећени себи и томе што радите. Морате сами створити опсену, да би били богати. Ови "матораћи" су и то продали.

 

PORNOKRATIJA [Одговори]

BONOBO

Comment by brainslave (01/26/2012 14:27)

[Одговори]

Šta reći... To je uglavnom to, od prvog do zadnjeg slova. Al NEMA POVLAČENJA, NEMA PREDAJE!!! Ako političari mogu da se mešaju u naše živote, onda možemo i mi u njihove. Ko ih jebe! Pozdrav mikser!

Comment by rebel84 (01/26/2012 17:24)

[Одговори]

Multilevel demokratija.

Comment by biljanak (01/26/2012 18:53)

[Одговори]

mikser, kod ovoliko nepismenih titulara partokratije, prosvetljenje narodno viče utopijom! Oni joj ime dadoše, utopija, neargumentovano je diskvalifikovavši.
Zauvek?
U ZDRAVLJE!!!

Comment by kostabednik (01/26/2012 20:59)

[Одговори]

@biljanak: Δημοκρατία, овако да је пишемо да је не "прљамо"...ништа да јој не додајемо, ни испред ни иза, док је не научимо

@rebel84: друг мој, миксер је уређај за мешање :) нема повлачења, нема предаје

@kostabednik: није заувек. ништа није заувек. то наши титулари прво забораве кад се окруне.

Comment by mikser (01/26/2012 21:27)

[Одговори]

"без трунке идеје да се некад врате" ..Ubija tačnost ove rečenice. I svega napisanog...
Posebno tragično tačan deo o Profesorima. U njihovo ime predlažem temu : "Muškarci u potpeticama" (muškarci visine do 160 cm; obuhvatiti i vozače vozila marke Jeep i sl.)

Comment by KorNat (01/28/2012 22:59)

[Одговори]

@KorNat
:) овде су профе само као пример, и слажем се да није фер да не добију више пажње. Само мало, да сазри.

Comment by mikser (01/28/2012 23:07)

Торф – покращувач грунту [Одговори]

А тут вже і на стару буває помилка. І дачники розводять руками в здивуванні. Здавалося б, що ще треба? Бідна ж грунт не тільки має погану структуру, але і запас поживних речовин в ній обмежений. Не повторюйте широко відомої помилки початківців городників. Не вносьте в подібну грунт великих доз мінеральних добрив, ви не допоможете, а навпаки, можете погубити майбутній урожай, Зазвичай в бідні ґрунти торф кислий купити добрива вносяться ранньою весною. Краще робити це у вигляді суміші органічних і мінеральних добрив. Грунт має відмінності і за механічним складом. Грунт буває: глиниста, піщана, суглинна і супіщаних. Візьміть трохи землі з орного шару, додайте води і скачайте в долонях тонку "ковбаску". Спробуйте її згинати в різні боки. Якщо тріскається - грунт суглинних. Якщо "тісто" пластичне - глиниста. А грунт з великим вмістом піску ви просто не зможете замісити. Звичайно, найкраще, коли на вашій ділянці грунт глинистий або суглинна. Але, пам'ятайте, головне в праці городника, знати і любити свою землю, а вона вже вас віддячить. Удачі вам. Гіпсування проводять для поліпшення агрохімічних властивостей солонцюватих грунтів і солонців.

Comment by OrlandoGaics (03/14/2021 06:25)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме


MusicPlaylist
Music Playlist at MixPod.com