Четвртак, Јануар 05, 2012
Српски бунар, да не поверујеш...
Jednog dana u dubok bunar upadne magarac. Satima je jadna životinja tužno njakala...
Ето, тако то почиње. Све са примесом оног "нашег", српског, сељачког духа и духовитости. Само је важно да "личи", све остало је у другом плану. А на крају, ту је и поука. Да не поверујеш...
Пођимо редом. Магарац је упао у бунар!?! Власник, "после дугог размишљања" одлучио је да маторог затрпа у бунару. Милосрђе. А и размишљање је било "дуго". А и магарац је био стар? А бунар дубок. И још сув. И сад, шта тражи стари, искусни, онемоћали али ипак бистрог ума, магарац, око дубоког, сувог, запуштеног бунара? Чачка мечку. Ово би могао да постане наш бренд-замисли да путујеш Србијом, пролазиш села и дворишта, по њима стари бунари...А стари магарци, мало, мало па-скок унутра...Земља чуда? Не, земља луда...
Прича, исфорсирана мудрорија, мора имати срећан крај. Како је "сељак" у садејству са комшијама(*) бацао земљу на магарца у бунару, тако је овај "стресао" исту са леђа под ноге и утабавао је, степ по степ...до "светла на крају тунела". Какав флеш.
(*)Ово већ залази у научну фантастику - да се комшије "помажу" у нас. Много реалније је да "сељака" који затрпава бунар! нико не би ни констатовао. Једино ако није његов бунар, већ неког комшије, е ту би било разних облика пикантерије, и испољавања оне оригиналне, наше праве домаће нарави...
Да се ово и овако, свари, треба...ма јок, бре...ово се не може, не сме. Атак на интелигенцију обичног читаоца толико је био "јак" и непријатан, да је "појашњење" које следи после приче о магарцу и "сељаку", дошло као "ударац лопатом по гробу", тог истог читаоца.
Ако неко, случајно, није схватио..."Tajna uspeha je u tome da se ne dozvoli gomilanje problema na plećima, već da se svaki problem što pre zbaci sa leđa i iskoristi kao stepenik da bi se popelo korak više." Е благо нама. Од сада, са успехом нећемо имати више проблема...За један успех потребни су вам: један бунар, један магарац, један сељак, по могућству власник магарца, група сељака (није неопходно, додаје се по укусу), лопата (или више лопата, ако сте додали групу сељака...). Магарца баците у бунар, сељака ангажујте да магарца затрпава док се овај не појави на врху бунара. У току ангажовања сељака, додајте и остале сељаке, ако их имате, ако не ником ништа, једино ће вам за успех требати више времена...Е да, успех је готов оног тренутка када се магарац појави на врху бунара...Сервиран успех. Све зависи од квалитета намирница, колико је магарац стар, бунар дубок и сув, а сељак милосрдан.
Из ове кухиње даље следи и ово..."I iz najdubljeg bunara može se izaći samo ako postoji jaka vera u uspeh, ako se ne pomišlja na predaju i odustajanje, jer ma koliko bunar bio dubok, izlaz se uvek vidi." За ову мудрост, морао бих пуно времена да проведем у бунару. Али, то је у ствари замка-у бунару треба да буде магарац.
И сада део, финале гранде..."Ali potrebno je da svi podignute glave gledamo u jedini izlaz i udružimo snage da do njega što pre dođemo." Еее, са овим се није зафркавати. Овај позив на једноумље, магарцу који је сам на дну бунара, то је ок...Али, овде каже "сви"? Па још "једини излаз"..."удружимо снаге"...Овде лончићи почеше да се бркају. Колико сам ја разумео, магарац је имао пуно среће, пошто је "сељак" чуо да се овај дере. Иначе могао је да гледа у "комад плавог неба" са свом магарећом вером к'о у коња, тешко би га то избавило. Хвала богу, тј сељаку, да је решио да га "затрпа"...Са ким је магарац "удружио снаге", осим ако прича није "прерађена"...Можда је ту било још магараца, на дну бунара, сетите се почетка...Србија, дворишта, бунари, магарци...Е сад, вероватно због "једноставности" рецепта за успех, остали се не спомињу...Ко ће га знати. Зато ваљда иде ова сумњива..."Ako se jedni penju otresajući probleme s leđa, a drugi kopaju presahli bunar ne bi li našli vodu, svakim zamahom ašova povećavajući dubinu, teško će se ukazati ivica koju treba preskočiti i izaći na slobodu". То је то. Дефинитивно. Било је више магараца у бунару. И постојала је "реакција"-то су они што су "кварили" идеју (вође) главног јунака приче. У ствари, свашта је ту било, на дну бунара..."Još ako pri tome iskopanu zemlju nabacuju na pleća onima koji traže izlaz, druge teškoće im nisu potrebne." Драма једна. Али, поента је у томе да "се пише" само онај који је, газећи по пораженим припадницима своје врсте, "испливао" на површину. Исплутао. Српски бунар. А да је, којим случајем победио неко из "реакције" и појавио се на супротном крају планете-негде у Кини, шта ја знам где, какав би то тек био успех. И поука. Као, само копајте, и кад не видите "светло", само копајте, мора да се појави. Или, ништа није дубље од вере, наде и жеље...једног магарца, да поново буде "слободан". Само кад је слободан, може да скочи у бунар, све остало је животарење, скок је живот...
Много је ово...Банално. А опет, плод је "слободе" и "демократије"...Нису сви плодови "слатки". Неки се морају "ољуштити"...Опет, овакви, који се сами "љуште", ти су најкориснији. Сами покажу своју срж, "до коске"...Плодови те биљке...биљке "људождерке". У ово "плодоносно" време, бирамо шта и где да "загриземо". А како дани (читај-овакве приче) долазе, све ми је слабији апетит...
Само, нешто ми је промакло. Тренутак у ком се "сељак" сииилно изненадио када је угледао магу, на врху бунара. То није наш "сељак". Генерално, тај није наш. Наш човек више не може да се изненади. Шта год да ради, или ништа да не ради, једноставно, њему је тај осећај изненађености угинуо. Давно... И због тога, сумњам у веродостојност ове, и свих сличних прича-рецепата из кухиње из које долази овај народни приповедач. Његова прича-рецепт, са паметним магарцем и сељанином "странцем", није ни писана за нас, због нас. Да ли та кухиња ишта спрема због нас? Коме ово "инстант", фаст-фуд јело треба да се допадне? Него, савет-ово одмах да се преведе, упакује, обавезно етикетира "Маде ин Србија"... а може и ситним словима да се назначи "експорт за ЕУ", случајно да не залута...Па њима, тамо, пријатно...а нама, како Бог да.
Znam tu priču, dobila sam je bar 10 puta mejlom, ali njen prevod prvi put čitam. Bogami, dobar prevod!
Zaista zanimljiva priča i zanimljiva analiza.
Sve zavisi od toga na koji način posmatramo stvari, ista čaša je nekome do pola puna, a nekome poluprazna.
@nena58: у овом случају, "чаша" не држи, изгледа да је бушна :)
