Ових дана
Посматрам ових дана. Углавном раде лопате, оне велике, за снег.
Тако и комшија јутрос откопао ауто. Додуше, кренуо да скида снег са бокова, тако да је скоро завршио кад је видео да ауто није његов. Помислих, мора да га је крваво зарадио, кад не зна ни где га је, пре снега, оставио.
Слушам ових дана. Госпођа Бранка Прпа (Жена убијеног Славка Ћурувије, „ж“-није случајно велико у овом случају, већ само израз поштовања њеној снази) , рече како је „...демократија сложена, важна...“, тако некако. И да наша власт „...окривљује народ за све што не ваља...“, да је то подцењивање интелигенције народа. Каже она како се власт заборавила. Нема ту ништа необично, доказ је мој комшија.
Читам ових дана. Оно што увек ваља-Политикин Забавник. У „Јесте ли већ чули да...“ кажу следеће:
“Према грчкој митологији, од Пандоре је потекао цео женски род“. Додајем-од њене кутије настала је женска ташна.
„У Спарти је око 400. Године пре наше ере живело око 25.000 грађана и 50.000 робова“. У Београду око 2.400 година касније живи пар хиљада грађана, а допуну до 1.2 милиона чине заблудници, специјална врста робова-зомбија у сталном стању заблуде.
Каже још „Фоке могу да спавају под водом и да израњају на површину да би удахнуле, а да се не пробуде“. Ок, а ја сам помислио да су и народни посланици настали од мајмуна.
Има ова:“Током акције сакупљања свих непотребних лекова у енглеској покрајини Кент, само у једном дану сакупљено је стрихнина довољно да усмрти целокупно становништво Источног Кента.“ Их, чик нека у Србији неко направи сличну акцију. Непотребним бенсединима (и јаче) могла би да се успава планета. Осим мог заборавног комшије, и наравно, народних посланика. За њих не постоји довољно добро средство.
„Змија нема чуло слуха, а вибрације у ваздуху осећа помоћу језика. Због тога непрекидно палаца језиком и „ослушкује“ околину.“ Ето ти га сад. Онда испада да женски род не потиче од Пандоре, или је можда она била змија.
Штедим струју ових дана. За здравље баба моје деце. Хтео бих у то да верујем, а да ме деца не провале.
Не пишем ништа ових дана. Све је лично. Покушавам, али речи саме погужвају папир. Стиде се од комшије, госпође Прпа, од Пандоре, фока, змија и лекова. Плаше се од народних посланика, садашњих и долазећих, и од баба, деце.
