БГ снег
А што баш бео? Гледам га, кроз прозор. Гомила се по крововима, колима, исијава бело преко дана, баца стидљиве одсјаје потуљених уличних лампи ноћу.
А шта да је плав, модар. Београд би био Венеција. Кола, к'о гондоле, развозиле би људе уличним коритима. Без таласа, само шкрипа сувог мора. Тек понегде флека асфалта, да се зна да није дубоко. Градски аутобуси, к'о крузери, пристају где стигну, да покупе шта стигну. Да је плав, чистили би га веслима уместо лопата.
Или црвен? Боје листа божићног дрвета. Како би било добро гледати га ноћу, како се, лажно врео, спушта на град. Расут к'о жар, терао би људе са улице у страху од прогоретина. Било би лудо да је црвен, онако, на радост. Најхрабрији би га склањали жарачима или машицама, знајући да је то узалуд.
Можда зелен, зимзелено зелен. Београд би био парк. Санкање по леденој трави. Власници паса највише би уживали, њихови љубимци нуждили би се где год им се хоће. Чистили би га само радници градског зеленила, па ни они не би склањали све, остављали би један слој траве.
Не би ваљало да је браон. Бљак. Београд би био као оне бање са лековитим блатом.
Сад је прост-бео. Само да би за коју недељу постао сив. Прљав. Обојиће све сумором, и тих пар дана отапања све ће бити бљузгаво, мокро. Као да ће исисати мисли свих ових људи око мене и њима се помазати. Гураће се да на силу уђе у препуне шахтове, безуспешно. Пролећно прање.
До тада, Ушће ће оковати улазак Саве у Дунав, Победник ће немо сведочити, као кум. Ђаци неће бити ђаци, макар недељу дана. Постаће професионални хватачи зјала, захвални министру просвете што им је оправио још један распуст. До спасилачког пролећа, сви ће бити натронтани, спори и незграпни, ушаловани и поткапани, к'о нинџе. Неки ће возити, нагло кочити и правити хаос, други ће седети кући уз фуруне, та пећи или радијаторе. Трошиће се кувано вино, турске серије где је главни неки Угуз или Утур, тако некако, бесмислено свакако.
Падаће нове дозе избељивача. Овај је специјалан, жене га не могу отварати и мирисати неодлучне, пошто све знају шта неће, али ваљда ни једна шта хоће. Благо њима.
Мушкарци ће се јуначити са лопатама. Са колима по узбрдицама.
Било би лепо да пада сваке године, неке друге боје. Снег, у Београду.
