Муфте генерал
И би чудо.
Није муфтија, што је муфтија, већ је оно што је од Алаха дато. Или узето?
Узето, оберучке. Ето чуда сред Србије. Може чудо бити, а да није Госпа приказница. Ово бива, а да бити може тешко, и самом Алаху. Раб његов од чуда се смешао, па халал харамом изједа. Опет, тако смешан, љути ли Алаха, па фарз је стајати између? Само су му руке замењене, што би под левом, сад је под десном. А рукави, муфтија? Што ли су ти рукави заврнути?
Можда зарад лакшег писања твог личног фика? 'Ајде више, да се чита та твоја фатва заврнутих рукава. Пази само док их заврћеш, да Алах не види десну, те леву, окрвављене. И сам знаш, Алах види свакојако, како назад тако и напред. Види Он твој џемат, па се мршти од вида. Питаће те, када дође оно време, Јевмул-дин, који Иблис тебе гони и рукаве ти заврће?
Можда зато, гледајући себе у теби, и он смеша, па ти од Џенета, покаже пут Џехенема. Није муфтији да се држи бајонета, сабље. На њима се зекат не приноси.
