Недеља, Фебруар 05, 2012
БГ снег
А што баш бео? Гледам га, кроз прозор. Гомила се по крововима, колима, исијава бело преко дана, баца стидљиве одсјаје потуљених уличних лампи ноћу.
А шта да је плав, модар. Београд би био Венеција. Кола, к'о гондоле, развозиле би људе уличним коритима. Без таласа, само шкрипа сувог мора. Тек понегде флека асфалта, да се зна да није дубоко. Градски аутобуси, к'о крузери, пристају где стигну, да покупе шта стигну. Да је плав, чистили би га веслима уместо лопата.
Или црвен? Боје листа божићног дрвета. Како би било добро гледати га ноћу, како се, лажно врео, спушта на град. Расут к'о жар, терао би људе са улице у страху од прогоретина. Било би лудо да је црвен, онако, на радост. Најхрабрији би га склањали жарачима или машицама, знајући да је то узалуд.
Можда зелен, зимзелено зелен. Београд би био парк. Санкање по леденој трави. Власници паса највише би уживали, њихови љубимци нуждили би се где год им се хоће. Чистили би га само радници градског зеленила, па ни они не би склањали све, остављали би један слој траве.
Не би ваљало да је браон. Бљак. Београд би био као оне бање са лековитим блатом.
Сад је прост-бео. Само да би за коју недељу постао сив. Прљав. Обојиће све сумором, и тих пар дана отапања све ће бити бљузгаво, мокро. Као да ће исисати мисли свих ових људи око мене и њима се помазати. Гураће се да на силу уђе у препуне шахтове, безуспешно. Пролећно прање.
До тада, Ушће ће оковати улазак Саве у Дунав, Победник ће немо сведочити, као кум. Ђаци неће бити ђаци, макар недељу дана. Постаће професионални хватачи зјала, захвални министру просвете што им је оправио још један распуст. До спасилачког пролећа, сви ће бити натронтани, спори и незграпни, ушаловани и поткапани, к'о нинџе. Неки ће возити, нагло кочити и правити хаос, други ће седети кући уз фуруне, та пећи или радијаторе. Трошиће се кувано вино, турске серије где је главни неки Угуз или Утур, тако некако, бесмислено свакако.
Падаће нове дозе избељивача. Овај је специјалан, жене га не могу отварати и мирисати неодлучне, пошто све знају шта неће, али ваљда ни једна шта хоће. Благо њима.
Мушкарци ће се јуначити са лопатама. Са колима по узбрдицама.
Било би лепо да пада сваке године, неке друге боје. Снег, у Београду.
Danas si baš inspirisan. Zaista, nikad nisam razmišljala kako bi izgledalo kad bi sneg padao u drugoj boji. Valjda zato što volim njegovu belinu.
Iskreno, ne mogu ni zamislim sneg u drugoj boji. Volim boje, ali sneg, ovako beo, čini mi se nekako najlepši.
@sanjarenja56: не знам да ли бих волео, неку другу боју, док не пробам :)
@roksana: добро дошла роксана :)
пробај да замислиш, узгред, бело и није боја :)
Haha, znam da nije, i prilično je gadno kada se isprlja, pa postane onako sivkast. Mrzim i lapavicu i čišćenje snega i...
Ipak ću ostati pri svom, jer ne želim ni da zamišljam! :)))
Divan tekst. Mašta može svašta:)
Ipak ja volim što je beo, a najviše bih volela da ga uopšte nema.
@nena58: хвала нено, и ја бих га укинуо :) али, пошто не могу, ето, бар сам му боју променио :)
Hihih,kakva inspiracija,kakva mašta ((((:
Iskreno,treba nama malo belog,čisto da pročisti ovu prljavu zemlju...
A što se tiče raspusta,sad ga proklinjem...Poremetio je neke obaveze..Khm...I provešću ga učeći,na sreću ili žalost,ko zna...
Pozz (((:
Sneg je beo samo na vašoj planeti. Sve ostale biraju boju, svake godine izaberu drugu:))
Ljudi na Zemlji su dosta monotoni:))
Možda nam baš ta belina daje odmor od zelenila proleća, od crveno žutih boja jeseni i šarenila leta:))
@BeladonaM: поз ванЗемљанко :) ево, почели смо да се пакујемо, стижемо у госте...једино нас зеза ракета, смрзло нам се гориво :)
@AnaM: одмор, да. нисам ни 5 кубика снега данас излопатао, ако је ово одмор, како ли изгледа умор :)))
Zanimljivo i lijepo :) Mada je meni ovakav, bijeli snijeg - najljepši!
Ја мислим да је бесмислени Угуз највећи бесмислени баја у бесмисленом свакако. А снег је беле боје вероватно зато што је онај који је направио ову планету желео да тако буде. Схватио лик да су људи велики кењачи, серу где стигну! Зато је бацио снег беле боје, да се сероње зентају и глуме културу, ал творац заборавио да су сероње несразмерно креативне и да свој минули рад, када падне бели снег тај, кипују у неки хаустор неке зграде. Или се штекну у нечији подрум, зависи од довитљивости...
ПС. - Веома интересантан текст, нарочито између редова... Или сам можда поенту укапирао онако како сам желео? Ко зна...
@rebel84: мало сам се поиграо :) хтео сам да видим "немогућу промену", као оно "немогућа мисија". Ако могу да замислим немогуће, онда би са могућим то ишло много лакше. али не дамо ми своје "навике". поз друже :)
Хахахахааааа... Не дамо! Хахахаа... Ово је било добро. ЛЕГЕНДО!
"Овај је специјалан, жене га не могу отварати и мирисати неодлучне, пошто све знају шта неће, али ваљда ни једна шта хоће. Благо њима."
varas se..ima i onih koje tacno znaju sta hoce i sta nece...hahaha
vrlo originalno napisano...pozzz
